1 800 - 0452 00 admin@kayapati.com

O Rasi – Istorijat i Karakteristike

Istorijat i glavne karakteristike rase

Bernski Planinski Pas

Sve u svemu, Bernski planinski pas sa svojom veličinom, telesnom i mentalnom snagom, ponosnom i plemenitom pojavom jednostavno odašilje harmoniju, samopouzdanje, čvrstoću, poverenje i prijateljstvo.

Balans tela i duha – Bernski planinski pas kao radni pas

Nikada ne bismo trebali da zaboravimo odakle potiče Bernski planinski pas, jer su ga upravo ti koreni načinili onakvim kakvim ga danas znamo i volimo. To je seoski pas, odgajan da odgajan da zadovoljava potrebe švajcarskih farmera, a njegov um i njegovo telo moraju biti usklađeni i sposobni da sve što je od njega zahtevano uspešno izvrše.

Kao što je morao da bude “normalan” i “ujednačen” u telu, takav je upravo morao da bude i duhu, jer farmeri, stočari i trgovci koji su ga trebali nisu imali vremena da se bave nervoznim i problematičnim psima.

Kao što je njegovo telo moralo da uskladi snagu sa pokretljivošću, tako je i njegov um morao da ukombinuje jačinu sa dozom blagosti. Njegovo telo moralo je da bude čvrsto i jako kako bi, sa jedne strane sama njegova pojava delovala zastrašujuće, a sa druge, kako bi mogao da bude dovoljno snažan da povuče kolica natovarena mlečnim proizvodima. Morao je istovremeno da bude veoma agilan kako bi što lakše učestvovao u okuoljanju i čuvanju stada.

A njegov um morao je da uskladi naizgled nepomirljive osobine: morao je da bude poslušan, ali istovremeno da deluje po sopstvenom nahođenju, da bude samouveren i neustrašiv, ali opet oprezan; morao je da bude otvoren i srdačan prema svojoj porodici ali veoma oprezan prema uljezima. Takođe, morao je da ume da prepozna razliku između neželjenih posetilaca i gostiju, sprečavajući jedne da uđu, a puštajući druge.

Morao je da bude umereno temperamentan. Od njega se očekivalo da bude tih, ali uvek u pripravnosti i na oprezu. Temperament Bernera (kao i sve drugo što se njega tiče) mora da bude u balansu i ne sme da ide ni u jednu krajnost!

Sve ovde navedeno deluje kao preveliki zalogaj i preveliko očekivanje od jednog “sirotog psa”, ali je svakako moguće ako postoji harmonija i u duhu i u telu.

Bernski planinski pas je “jednostavan”, rustičan i nije komplikovan. Strah ili ničim izazvana agresija bili bi totalno neprihvatljivi kod njih, tako da i sam standard nedvosmisleno traži psa koji je u apsolutnom mentalnom balansu – “pun samopouzdanja, pažljiv,oprezan, neustrašljiv u svakodnevnim situacijama, dobroćudan i posvećen svojim ljudima, miran i suzdržan prema strancima, poslušan.”

Ovo znači da Bernski planinski pas treba da prihvati razne podsticaje iz okoline (poput jakih zvukova, saobraćaja, grmljavine, pucnjave…) sasvim mirno, bez ikakvog straha ili agresije.

Iako se većina Bernera danas drže kao kućni ljubimci a ne kao radni psi, ne smeju da izgube ove kvalitete.

“Dobroćudan i posvećen svojim ljudima, a miran i suzdržan prema strancima” znači da Berner uvek formira posebnu vezu sa svojom porodicom i nikada nije srećniji nego kada su svi na okupu. Takođe, to znači da mora da bude tolerantan prema strancima bez iskazivanja straha ili nesigurnosti sve vreme zadržavajući tu njegovu mirnu prirodu i samopouzdanje.

Mora da bude na oprezu, da motri na ljude koje voli i da uvek bude spreman da ih brani, ali da istovremeno ne bude previše neprijateljski nastrojen prema strancima samo zato što ih ne poznaje!

Ovi kvaliteti su najvažniji od svih kvaliteta koje Bernski planinski pas mora da poseduje!

Berner ne voli ponavljanja u obuci, posebno ako u tome ne vidi nikakvu poentu, i tada brzo gubi zainteresovanost za dalji rad i pažnju. Zbog toga ga mnogi instruktori za obuku pasa opisuju kao letargičnost, ali biste se iznenadili kada biste videli koliko brzo može da odreaguje u stvarnim situacijama kada predoseti neku realnu opasnost.

Nije ujedljiv i do toga zaista dolazi jako retko (ako je Berner stabilan). Veoma je svestan svoje telesne snage, i uvek je radije koristi nego svoje zube.

Trebao bi da bude poslušan, da uživa u učenju i da je voljan da udovolji svom gospodaru i ispuni svaku njegovu zapovest.

Ovaj pozitivan stav koji je tako tipičan za Bernske planinske pse ne znači da možete da provedete sate vežbajući sa njim. To je inteligentan pas kojem treba zadovoljiti želju za radom novim i inventivnim zadacima!

Sve u svemu, Bernski planinski pas sa svojom veličinom, telesnom i mentalnom snagom, ponosnom i plemenitom pojavom jednostavno odašilje harmoniju, samopouzdanje, čvrstoću, poverenje i prijateljstvo.

Istorija rase

Bernski planinski pas je veoma stara rasa. Pretci današnjih pasa služili su kao višenamenska pomoć na imanjima u ruralnim delovima Švajcarske, mnogo godina pre nego što je pasmina zvanično deklarisana kao čistokrvna i pre nego što su za nju počeli da se izdaju pedigrei i da se oko nje osnivaju čitavi klubovi ljubitelja. Ljudi su je kroz vreme zvali različitim imenima, od koji su najzanimljivija Gelbbäckler (žuti obrazi) i Vieräuger (četiri oka) izvedena iz zanimljivog rasporeda boja na glavi Bernera. Naziv Berner Sennenhund zadržao se do današnjeg dana.

Mnogo je ljudi u Švajcarskoj bilo uključeno u razvoj ove rase na samom početku, baš kao što ih je mnogo uključeno u održavanje standarda. Međutim, najveću zaslugu imaju ipak Klubovi ljubitelja određenih pasmina, baš kao Klub Bernera u Švajcarskoj ili bilo gde u svetu.

Informacije koje ovde mogu da se pročitaju, rezultat su velike brige i posvećenosti, požrtvovanosti i truda u radu na ovoj rasi, i ovaj tekst je neka vrsta omaža upravo tim ljudima koji su najzaslužniji što danas imamo ovakvog psa među nama. Nadam se da će vam isti pomoći ili podsetiti vas koliko ste zapravo srećni što imate priliku da život delite sa jednim ovako posebnim prijateljem.  heart

 

Evo nekoliko najzanimljivijih pisanih uspomena:

Sve je počelo davne 1883. kada je u Švajcarskoj otvoren tunel kroz Alpe koji će je povezivati sa Nemačkom (odnosno sever Evrope sa jugom), i koji će seoskom stanovništvu omogućiti slobodniju trgovinu i razmenu dobara ali i otvoriti oči ka nekim mnogo “otmenijim” psima od onih “običnih mešanaca” koje su do tada imali. Tih godina, grupa poznavalaca rasnih pasa iz malog mesta Arburga odlučila je da organizuje prvu izložbu pasa u starom arburškom dvorcu.

Mesto prve održane izložbe pasa u Švajcarskoj

Angažovana su trojica sudija koja su delila nagrade u lepoti i te su nagrade, naravno podizale cenu pasa. Najveći razredi bili su oni sa Bernardincima, ali i sa “toy-psima”. Bilo je i švajcarskih i nemačkih krvoslednika, te onih pasa koji nisu pripadali nijednoj rasi ali su se u obzir uzimale njihove “unutrašnje lepote”. Izložba je bila uspešna i od nje se prikupilo dosta novca. Ova izložba bila je odskočna daska za sve sledeće događaje i ohrabrenje za ostale ljubitelje pasa da se ujedine i počnu da oformljavaju klubove i rade na promociji onih pasmina koje su im bile najdraže. Tako su se konačno napisali zajednički standardi za pse koji su ličili jedni na druge – stvorene su rase. Godinama su se pojedini članovi švajcarskog kinološkog saveza poput prof. Alberta Heim-a i sekretara Maxa Siber-a, trudili da istaknu lepotu pasa-čuvara stada. Međutim, sve do 1906. godine nisu nailazili na podršku. Te je godine otvoren otvoren Klub Apenzelera i standard prve od 4 pasmine je usvojen.

Što se Bernera tiče, situacija se menja počevši od 1889. kada je ponovo uspostavljen Klub Berna. Klub koji je obuhvatao malobrojne ljubitelje raznih pasmina od jazavičara, lovačkih pasa, setera, kolija, Bernardinaca… Organizovana je izložba pasa koja je rezultovala finansijskih krahom i članovi kluba su morali da nadoknade troškove iz “svog džepa”. To je obustavilo rad kluba u narednih 10 godina. Potom su se ljubitelji pasa iz Kantona Berna, tek 10 godina kasnije ponovo okupili. Novu postavu činili su odgajivač njufaundlendera, odgajivač lovačkih pasa, jedan zoolog sa Bernskog Univerziteta, fotograf i ljubitelj švajcarskih rasa pasa i urednik jednih manjih novina koje su se bavile životinjama. Ovoga puta su delovali mnogo pažljivije i nakon jedne manje organizovane izložbe na nivou pokrajine, odlučili su da organizuju nacionalnu izložbu pasa na kojoj će se od 320 pasa konačno naći 4  Dürrbächler-Treibhunde – govedarska psa! 4 mužjaka ocenjivao je Fritz Probst i 3 su odnela nagrade. Nakon ove izložbe sve se promenilo, i čini se da je upravo ova mala grupa entuzijasta učinila da se stvari pokrenu.

Od tada, ovi psi su se sretali svuda, širom kantona Berna, kako čuvaju stada, vuku kolica, budno motre na svoje ljude i posede, nose različit teret. Mešani su sa raznim psima, ukrštani sa Bernardincima, njufaundlenderima i veoma su malo ličili na ono što mi danas zovemo Berner. Međutim svi su imali jednu zajedničku karakteristiku, više ili manje izraženu: svi su imali na sebi kombinaciju tri boje – crne, smeđe i bele.

Belina – jedna od prvih kujica Bernskog planinskog psa ikada predstavljenih.

Nakon toga počinje i zvanično ustanovljavanje rase, parenje pasa i u samim korenima rase mogu da se nađu upravo kuja Belina i mužjak Sultan koji predstavljaju deo temelja na kojima su Berneri zasnovani. Njihovi štenci rođeni su u odgajivačnici “Zur Gysnau” .

Sultan – 1907. godine

1907. godine pojedini odgajivači su odlučili da svoje pse predstave na međunarodnoj izložbi pasa u Lucernu, gde će sudija biti Albert Heim, koji je netom pre toga postavljen na čelo odseka za švajcarske govedarske pse u ŠKS-u. Heim je veoma posvećeno i zainteresovano pristupio ocenjivanju, detaljno pregledavši svakog psa i popričavši sa njegovim gazdom. Rekao je svakome ponaosob da mu prijavi bilo šta što smatra bitnim za ovu novu rasu. Nakon izložbe, njegov je članak o ovim psima izazvao burne reakcije, i smatra se jednim od osnovnih pisanih činioca koji su uticali na forimranje rase.
Najpre je izložio svoje viđenje uloge ove rase i njenog rada u svakodnevnom životu., to je bilo praćeno opisivanjem svakog pojedinačnog psa sa kojim se susreo i naposletku je dao mali vodič za odgajivače na koji način da nastave da oplemenjuju rasu. 1907. uz Heim-ovu pomoć osnovan je klub ovih pasa: “Schweizerischer Dürrbachclub”.

Glavne karakteristike

Proporcije tela

Ovo su idealne dimenzije jednog Bernskog Planinskog Psa:

* mužjaci: 64-70 cm * idealna visina: 66-68 cm

* ženke: 58-66 * idealna visina: 60-63 cm

Izgled Bernskih pastirskih pasa (kako ih neki jos zovu) mora biti snažan i skladan (uravnotežen). Oni su inteligentni, samosvesni, jaki i dovoljno okretni i spretni za vuču kolica i vođenje stoke – ono za šta su nekada bili prvenstveno i namenjeni u planinskim delovima Berna. Mužjaci izgledaju snažno, dok ženke imaju jedan ženstveni izgled. Čvrste, jake kosti su od velike važnosti. Vrat mora biti jak, snažan i srednje dužine. Leđna linija mora biti ravna, od grebena do sapi. Prsa su mu duboka i prostrana sa dobro izraženim ali ne bačvastim rebrima. Područje prsa mu mora dosezati do lakta. Leđa su široka i čvrsta. Slabine su mu jake. Krup je širok i lagano zaobljen do korena repa. Rep je čupav i gust. U mirovanju mora visiti nisko. Uvrtanje na gore je dopustivo kad je pas uzbuđen, ali rep se ne sme uvijati ili nositi preko leđa. Kosti u repu bi trebale izgledati ravne i trebale bi ići do skočnog zgloba stražnjih nogu ili ispod. Kovrdžava kosa na repu je greška. Visina tela se meri od grebena do zemlje. Dužina tela se meri od mesta lakta do stražnjice.

Na slici se dobro vidi kako je udaljenost od grebena do lakta, i od lakta do zemlje jednaka!

bernski planinski pas detaljne proporcije tela

Prednje noge

Ramena moraju bti jaka, umereno spuštena natrag, mišićava i dobro povezana sa nogama. Noge moraju biti jake, te kada se gledaju spreda moraju biti ravne, paralelne i dosta odvojene. Nadlaktice moraju biti duge i smeštene koso. Kolena moraju biti blizu smeštena, ne smeju biti okrenuta niti unutra niti spolja. Podlaktice moraju biti jake i ravne. Prednje šape moraju biti kratke, okruglaste, dobro združene i dobro zasvođenih prstiju. Ne smeju biti okrenute unutra niti spolja.

Bernski planinski pas proporcije tela

Prva slika: Dobre prednje noge, ramena dobro ispod lakta.

Druga slika: Laktovi ka spolja, šape na unutra.

Bernski planinski pas prednje noge

Treća slika: Šape okrenute lagano prema spolja.

Prva slika: Šape okrenute lagano prema spolja.

Druga slika: Uska prsa, kolena preblizu i šape na spolja.

Treća slika: Tanke noge i slab zglob.

Obe slike prikazuju dobro kretanje, sve 4 noge prate istu ravninu. U većoj brzini noge nastoje ići prema sredini. Linija težišta je ravna, zadnje noge su u istoj ravnini kao i prednje. Razmak između nogu je dobar.

Bernski planinski pas prednje noge

Primeri krivog: Leva slika prikazuje da su prednje noge više razmaknute od zadnjih, prednje i zadnje noge se ne kreću u istoj ravnini. Srednja slika prikazuje da su latkovi psa previše na spolja, pa na tom mestu puca linija težišta. Desna slika prikazuje široka prsa i šape prema unutra. Linija težišta puca kod zgloba šape. Donja slika prikazuje uska prsa i šape okrenute na van.

Zadnje noge

Zadnje noge gledane odostraga moraju biti ravne i pararelne, i ne preblizu. Gornji deo butine mora biti širok, jak i mišićav. Donji deo mora biti dug i kosi. Zadnje šape moraju imati lagano manje zasvođene prste nego na prednjim šapama, ne smeju biti okrenute niti unutra niti spolja. Peti prst se odstranjuje osim u državama gde je to zabranjeno.

Bernski planinski pas zadnje noge

Prva slika: dobre zadnje noge. Slika prikazuje ravne zglobove.

Druga slika: preuske zadnje noge i peti prst koji bi se trebao odstraniti.

Sve tri slike prikazuju pogresan polozaj nogu.

Bernski planinski pas zadnje noge

Prva slika (gornja leva) prikazuje pravilan hod. Pravilna, ravna linija težišta od kuka do šapa.

Druga (gornja desna) slika prikazuje preuske zadnje noge.

Treća (donja leva) slika prikazuje zadnje šape okrenute prema spolja.

Dobar hod. Šape su kompaktne, okrenute niti spolja niti unutra.

Kretanje

Sigurno i balansirano kretanje u svim uglovima. Prekriva veliki prostor; slobodno kretanje ima dobar doseg spreda, sa dobrim praćenjem zadnjih nogu. U trku noge se kreću po ravnoj liniji.

Primeri hoda:

Bernski planinski pas prednje noge

Struktura i proporcije

Obris psa koji vidimo je povezan sa strukturom i kondicijom psa. Bernski nose teška krzna koja često zamaskiraju samu strukturu psa. Duga dlaka će često prikazati krivu građu dobrom ili barem boljom nego što zapravo jeste. Isto tako, pas sa dobrom građom, zbog dlake može dati utisak krive građe. Psi sa debelim krznom će se često krivo prozvati debelima, dok su zapravo dobre težine i kondicije. Ručni pregled psa i gledanje psa u hodu daje bolji prikaz kako su psi građeni.

Prva slika prikazuje dobre proporcije:

Prvi pas ima nešto bolje uglove u prednjim i zadnjim nogama, no oba prikazuju tipičnu građu Bernera. Važno je naglasiti da Berneri često variraju u veličini, ali je važno da imaju dobre proporcije i sklad.

Prva slika prikazuje krivo nosen rep. Primeri pogrešne strukture kod Bernera.

Glava

Glava mora biti jaka, skladna s proporcijama tela, ne previše masivna. Lobanja gledana od napred i iz profila mora biti lagano zaobljena, a kost potiljka jedva označena. Stop mora biti dobro naglašen, ali ne previše. Nos mora biti crni. Njuška mora biti jaka, srednje dužine, most nosa mora biti ravan. Usnice moraju biti blizu nameštene i crne.

Bernski planinski pas glava i obelezja

Glava mužjaka mora biti jača, više muškobanjasta od glave ženke, njihove ženke moraju imati više ženstvenu glavu.

Prva glava je dobra, druga prikazuje jako mali stop, a treća preduboki stop, njuška je prekratka.

Glave Bernera variraju u zavisnosti od gradje lobanje.

Varijacije glava Bernera. Prikazane su glave sa opuštenim ušima i dignutim. Neke od glava su više, a neke manje poželjne.

Oči

Moraju biti tamno smeđe, bademastog oblika, sa blisko smeštenim očnim kapcima. Ni preblizu ni predaleko smeštene oči. Opušteni očni kapci su greška.

Bernski planinski pas glava i obelezja

Entropija oka.

Okrugle oči.

Ektropija oka, koja rezultuje spuštenim izgledom.

Usta/zubi

Usta moraju biti jaka, potpuno makazasti zagriz. Treći molar se ne uzima u obzir. Klještasti zagriz je prihvatljiv.

Scissor bite – makazasti zagriz

even (level) bite – klještasti zagirz

Uha

Uha moraju biti srednje veličine, visoko smeštene, trouglastog oblika, lagano zaobljenih vrhova. Kada je pas opušten leže blizu glave, kada je uzbuđen dalji deo uha se pomakne napred dok je bliži deo i dalje smešten blizu glave.

Dlaka

Dlaka je gusta, umereno duga i lagano talasasta ili ravna. Ima svetli prirodan sjaj. Previše talasasta ili tupa je nepoželjna. Bernski planinski pas je pokazan prirodnom dlakom i ne bi ga se trebalo nepotrebno šišati. Berneri imaju duplu dlaku. Bili su namenjeni radu u alpskim prostorima Švajcarske, pa ih je dlaka trebala štititi od hladnoće i snega. Glavna boja je crna, pa upija toplinu sunca. Većina Bernera će često birati boraviti u senu, čak i preko hladnih dana. Dlaka varira do psa do psa, no vezana je i uz starost, dijetu, okolinu psa i zdravlje. Neki psi nose izrazito gustu, dugu dlaku, dok neki imaju sportski kratku, više otvorenu dlaku. Kod nekih je dlaka svilenasta, kod neki više talasasta. Pravilna dlaka Bernera ne bi smela skupljati blato. Izraito talasasta – kovrdžava dlaka ili dlaka bez sjaja je nepoželjna. ** Dlaka štenaca je mekana. Najčešće između 4-8 meseci štenci menjaju dlaku. Ponekad mladi psi imaju talasastiju dlaku nego što će imati kasnije kada se potpuno razviju.

Boje

Glavna boja je crna, sa smeđim (boje rđe) šarama iznad očiju, na obrazima, na svim nogama, na prsima i sa belim šarama kako sledi:

* Čiste bele simetrične šare na glavi: šire se prema nosu sa obe strane prema njušci; šara ne bi smela dosezati smeđe šare iznad očiju a belina na njušci ne bi smela prelaziti kraj usna.

* Umereno široke neprekinute bele šare sa donje strane vrata i na prsima.

* Preferira se: bele šape i vrh repa.

* Toleriše se: malo beline na početku vrata.

Odrediti “pravilno” idealno bojenje Bernskih je nemoguće, već se sve gleda unutar granica.

Diskvalifikacione greške

* Agresivnost, uzbuđenost ili sramežljivost i preterana plašljivost.

* Zečija usna.

* Krivi zagriz.

* Jedno ili dva plava oka.

* Uvrnuti rep, i rep u obliku prstena.

* Kratka dlaka.

* Druge boje osim navedenih tri.

* Druga glavna boja osim crne.

Bilo koji pas koji pokazuje abnormalno ponašanje mora biti diskvalifikovan.

N.B. :Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.

(Slike preuzete sa www.berner.org i http://www.bmdinfo.org/)

Ukratko Bernski pastirski (planinski) psi su:

  • Veliki psi
  • duge dlake
  • lako se dresiraju
  • potrebno im je cesljanje jednom nedeljno
  • potrebna im je fizicka aktivnost u odredjenoj meri
  • laju kad je neophodno

Boje rase

  • Trikolor
  • Druge broje sem crne, paleza ridje i bele nisu dozvoljene

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

*