1 800 - 0452 00 admin@kayapati.com

Profesor Albert Heim i Adolf Tagmann – dva zaljubljenika u rasu

Profesor Albert Heim i Adolf Tagmann – dva zaljubljenika u rasu

Mnogi istoričari su izučavajući rasu temeljili svoja znanja na pisanim zaveštanjima profesora Alberta Heim-a. Jedan od glavnih izvora informacija bila je njegova knjiga o švajcarskim ovčarskim psima – “Die Schweizer Sennenhunde” koju je napisao povodom Švajcarske nacionalne izložbe, 1914. godine. Međutim, ukoliko želimo da steknemo malo bolji uvid u ono što se dešavalo tokom samog početka, moramo pročitati pisane reči u žurnalima i magazinima koje su ostavili i neki drugi ljudi. Dobar izvor detaljnih informacija i podataka su članci Adolfa Tagmann-a u novinama “Tierborse”. On je bio čovek koji je živeo u gradu Bernu, koji je svoju svakodnevnicu delio sa lokalnim ljudima, ali i sa lokalnim psima. Sa druge strane, profesor Heim je bio veoma zaposlen i zauzet profesor sa ciriškog univerziteta koji je ove pse viđao isključivo na izložbama. Iz Tagmann-ovih zapisao možemo naučiti ko su bili osnivači i prvi članovi kluba, te još mnogo o rasprostranjenosti, načinu života, radu i temperamentu Durrbachler-a. 1907. godine on je čak izdao knjigu u kojoj je pisao o nekoliko rasa pasa a između ostalog i o Bernerima o kojima je dao i sopstveno viđenje standarda i dao listu od sedam tadašnjih odgajivača. Od Tagmann-a možemo saznati da su ovi psi ipak bili rasprostranjeniji nego što je to profesor Heim govorio. Čini se da je njegova izjava kako su skoro potpuno izumrli ipak bila malo preterana. Možda mu je to rekao neki odgajivač ili je takav utisak stekao na izložbama gde je istina da se Sennenhunde pojavljivao u malom broju u poređenju sa bombastičnim izlascima i rastom popularnosti novih pasmina.Kada je Klub, 1910. dao oglas da će svakome ko bude prijavio svog Durrbachler-a na izložbu dati i nagradu, 107 pasa bilo je prijavljeno. Od njih čak 99 se smatralo pravim predstavnicima pasmine. Oko 60 pasa bilo je iz odgoja ili vlasništva članova kluba. 40 nikada ranije nije bilo izlagano i doveli su ih nove pridošlice koji su kasnije takođe postali članovi kluba. Čak je i sam Heim tada došao do zaključka da ova rasa ipak nije bila na ivici opstanka kako je ranije tvrdio. Štaviše, bili su sasvim česta pojava u kantonu Berna.

Heim i Tagmann se nikada zapravo nisu u potpunosti slagali oko pasa, niti su imali ista gledišta. Obojica su bila odgajivači Njufaundlendera, ali je Tagmann voleo velike, kontinentalne primerke, dok je Heim težio sitnijim, radnim tipovima pasa te je za takve potrebe Njufije uvozio upravo iz njihove prapostojbine. Tagmann se ponekada i podsmevao svom kinološkom poznaniku nazivajući njegove pse “malim profesorskim psima”. Sa druge strane, mnogo je uradio na edukaciji ljudi o pristupu psima uopšte, od ishrane, obuke, pravilnog postupanja sa štencima i tako dalje. Širio je znanje o Bernerima u svojoj državi, njihovoj državi. Međutim, izgleda da su članovi kluba ipak imali više poverenja u profesora iz Ciriha sa kojim su se i konsultovali pre objavljivanja prvog zvaničnog standarda te za standardnu veličinu izeli upravo proporcije od 60-70 cm za mužjake i 55-65 cm za ženke kako je on govorio, a ne 70-72 za mužjake i 65-70 za ženke kakva je bila Tagmann-ova preporuka.

Postoji još jedna veoma važna činjenica iz koje smo svi profitirali, kada su članovi kluba opet ukazali poverenje Heim-u a ne lokalnom proroku.

Za 1908. godinu bile su najavljene dve izložbe pasa. Jedna u Interlakenu a druga u Langentalu. Ljubitelji pasmine bili su veoma uzbuđeni jedva čekajući da pokažu svoje pse. Za prvu izložbu bilo je prijavljeno ukupno 22 psa, 13 mužjaka i 9 ženki. Sudija u Interlakenu je bio Adolf Tagmann. Iskrsla je neplanirana situacija – neki od prijavljenih pasa imali su kratku dlaku! Jedino što nam kao podatak ostaje jeste da su psi kratke dlake i psi duže dlake bili razdvojeni i da im se sudilo pojedinačno, u različitim razredima. Nažalost, nema podataka koliko je takvih pasa bilo i kakve varijacije su bile u pitanju.

Jedna od Heim-ovih najboljih odluka

U Langentalu, gde je sudio Albert Heim, klub je očekivao isti rasplet suđenja. Prijavljen je ukupno 21 pas i kao što je i predviđeno Heim je prvo počeo sa suđenjem dugodlakih primeraka. Ocenio je 7 mužjaka i tada je u ring ušetao Bello prvi od prijavljenih kratkodlakih pasa. Ono što sledi nakon toga je od presudnog značaja. Iz Heim-ovih zapisao možemo da pročitamo njegovu izjavu: “Kratka dlaka je stigla!”

Photo credit: http://www.bmdinfo.org/

Opis je izgledao ovako: “…Bello je divan primerak stare, ovčarske pasmine koja nestaje. Ima 67 cm visine, velike je konstitucije i jarkih boja. Izgleda kao džin koji ne pripada ovom razredu kojem mi ovde sudimo…”

 

Opis

Opis za sledećeg kratkodlakog mužjaka koji je ušao u ring je bio ovakav: “… Nero sa svojom kratkom dlakom, ovaj momak izgleda više kao Apenzeler. Berneri treba da imaju dužu dlaku!”

U poslednjem, finalnom izveštaju piše: “Mislim da kod Durrbachler-a duga dlaka mora da se potencira. To je pravilo i ono što ih jasno razdvaja od Apenzelera, dok bi kratka dlaka trebala da ostane karakteristična za velike švajcarske govedarske pse.”

I Bello i Nero su posle izložbe prijavljeni u evidenciju, ali ne kao kratkodlaki Drrbachler-i već kao Veliki Švajcarski Planinski psiNova rasa je upravo bila stvorena!  icon_biggrin

Iz raznih izvora saznajemo da se unutar kluba odvijala velika diskusija o tome treba li kratkodlake primerke koristiti u uzgoju Bernera ili ne. Pojedinci su ih koristili, ali je kasnije konačno pravilo o dugoj dlaci ipak presudilo.

Heim je utemeljio stazu po kojoj će se klub kretati, pravila kojih će se pridržavati, izbacio je razdvojene nosnice, odredio razumnu veličinu primeraka pasmine i ušvrstio politiku strogog uzgoja dugodlakih pasa.

Do kraja 1908. godine za klub je rekao: “Dobar uzgojni materijal i pravi ljudi su se ujedinili da zajedno promovišu istinsku švajcarsku pasminu, Bernskog planinskog psa, kako bi ga obogatili i podigli na jedan viši nivo. Čestitam ovom mladom Klubu, svim ljubiteljima ove rase i svakoj od ovih produhovljenih životinja pojedinačno!”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

*